Vitamin A     

Vitamin A - retinol

Vitamin A je genericko ime koje se odnosi na sva jedinjenja, koja ispoljavaju biološku aktivnost RETINOLA. Ovaj vitamin pripada grupi liposolubilnih vitamina, odnosno vitaminima koji su rastvorljivi u mastima.
Vitamin A je relativno termostabilan u sredini bez kiseonika, i može izdržati zagrevanje od 100 do 120 stepeni celzjusa. Na vazduhu, ovaj vitamin se brzo razgraduje i pri temperaturama oko 60 stepeni, narocito u kiseloj sredini. Takode, i sunceva svetlost pospešuje raspadanje vitamina A. Sušenje voca i drugi oblici dehidracije smanjuju kolicinu vitamina A.
Vitamin A je derivat karotena i tako se i unosi u organizam. Postoje alfa, beta i gama karoten, a beta karoten je najznacajniji jer se njegovim razlaganjem dobijaju 2 molekula vitamina A (pod uticajem enzima karotinaze).
Glavni depo u organizmu coveka, kao i životinja, je jetra.
Vitamin A se samo delimicno eliminiše urinom u neizmenjenom stanju (0,6 do 1,0 miligrama dnevno.

Vitamin A - uloge

- Vitamin A utice na normalan rast i razvoj.
- Ima ulogu u procesu vida. Ucestvuje u izgradnji pigmenata u štapicima i cepicima mrežnjace i tako omogucava videnje. Pigmenti mrežnjace su kompleksi retinala (aldehida retinola) i lipoproteina. Pigment štapica, koji je osetljiv prema svetlosti, se sastoji iz retinala, anjegova proteinska komponenta je opsin. Zbog toga ga zovemo rodopsin (vidni purpur), jer je purpurno obojen. Rodopsin se razlaže na svetlosti, a sintetiše u mraku i tako omogucava prilagodavanje oka na svetlost raznog inteziteta.
- Ima ulogu u reprodukciji.
- Poznata je uloga vitamina A i u sekreciji sluzi.
- Znacajan je i za razvoj celija.
- Utice na poras imuniteta.
- Vitamin A ima takode i antioksidativnu ulogu. Uoceno je, da je kod ljudi, koji duži vremenski period unose nedovoljne kolicine vitamina A incidenca oboljevanja od raka pluca znatno veca, nego kod osoba koje unose ovaj vitamin u dovoljnim kolicinama. Ovo je više izraženo kod pušaca, koji ne unose dovoljne kolicine vitamina A. Ovo se ne odnosi samo na rak pluca, vec i na rak grla, bešike, debelog creva, stomaka i prostate.

Izvori Vitamina A i dnevna doza

VITAMINI Vitamin A 321

U životnjskim namirnicama nalaze se oblici vitamina A, dok se u namirnicama biljnog porekla vitamin A nalazi kao provitamin.
Vitamin A se nalazi u ribljem ulju, mesu, džigerici, jajima( žumance), mleku i mlecnim proizvodima i dr.
Kao provitamin, unosi se u obliku beta karotena, žutih pigmenata koji su prisutni u šargarepi, krompiru, paradajzu, lubenici, spanacu i drugom povrcu, pre svega crvenom i žutom.
Preporuka je da se 2/3 unosi kao vitamin A, a 1/3 kao beta karoten.
Preporucena dnevna kolicina vitamina A za odraslog coveka iznosi 5000 IJ (internacionalnih jedinica), odnosno 1,5 mg vitamina A. Za trudnice i dojilje se preporucuje 1,8-2,4 mg vitamina A/dan. Pri raznim infekcijama, naprezanjima vida, napornom radu i slicnim stanjima unos vitamina A se povecava.
Unos vitamina E negativno utice na apsorpciju vitamina, i zato se ne preporucuje da se istovremeno unose.

Nedostatak vitamina A

Gubitak nocnog vida je kod ljudi rani znak deficita vitamina A. Najkarakteristicniji predznaci su upala rožnjace oka i epitela kanala. To se manifestuje zatvaranjem i suženjem oka-kseroftalmija. U težim slucajevima, može doci do keratomalacije, što je uslovljeno prekomernim gradenjem keratina u koži i mrežnjaci oka. Javljaju se promene i na koži, postaje suva i zadebljala. Istovremeno, dolazi do poremecaja epitela disajnih puteva i želudacno-crevnog trakta, usporava se rast (takode, i rast nervnog sistema), slabi imunitet i može doci do steriliteta.
Slabljenje vida , koje se manifestuje gubitkom vida u sumrak ili nocu („kokošije slepilo“) je važan predznak A-avitaminoze.
Istraživanja su pokazala da je nedostatak vitamina A, povezan sa smanjenom otpornošcu prema infekcijama. Takode, i sa visokim morbiditetom infektivnih bolesti, jer kada su koža i sluzokoža suve i ispucale infektivni agensi ce lakše proci do vitalnih organa. Nizak unos vitamina A je povezan i sa vecom verovatnocom obolenja od tumora.

Previše unetog vitamina A - hipervitaminoza

Kolicina unetog vitamina, koji može izazvati negativne efekte kod coveka, ne može se precizno utvrditi, jer je to individualna osobina.
Vitamin A se deponuje u jetri, tako da može doci kako do akutne, tako i do hronicne intoksikacije, odnosno trovanja, zbog unošenje prekomernih kolicina vitamina A u dužem vremenskom periodu.

Simptomi, odnosno znaci koji mogu ukazati na trovanje vitaminom A su: glavobolja, zamagljen vid, opadanje kose, mucnina, dijareja, suva koža, neredovne menstruacije kod žena, umor, bol u kostima, svrab ociju i dr.

Unošenje vecih kolicina provitamina, manifestuje se samo benignom žutom prebojenošcu kože, pošto se beta karoten ne metaboliše potpuno u vitamin A.
Ukoliko se ovaj vitamin unosi u vecim kolicinama tokom trudnoce, može izazvati poremecaje kod novorodenceta. Pre uzimanja vitaminskih preparata, obavezna je konsultacija sa lekarom.

Kod odojcadi trovanje vitaminom A izaziva dermatit, opadanje TM, anoreksiju, hidrocefalus,kod starijih- bol u kostima.
Oporavak je brz, najcešce 72h nakon prestanka davanja vitamina A.