Gvožde     

Sadržaj gvoždja u organizmu

Gvoždje je element koga u organizmu ima u maloj kolicini, ali mu je uloga poznata. Nalazi se u organizmu u kolicini od 3-4 grama. Tacnije, prema detaljnijim istraživanjima ukupno telesno gvožde kod muškaraca iznosi 3,8 g I kod žena 2,3 g. najviše ga ima u sastavu hemoglobin (do 70%), 3-5% u mioglobinu, oko 1% u enzimima, samo 0,1% serumskog Fe, I ostalo se nalazi u rezervi Fe. Rezerve se krecu izmedu 500 I 1000 mg kod muškaraca, dok su kod žena reserve svega do 500 mg, a racuna se da oko 20-30% žena uopšte nema reserve gvožda

Apsorcija i uloga gvoždja

Apsorpcija gvožda se odigrava u onim delovima tankog creva u kojima je reakcija kisela kisela i gde je moguca redukcija gvožda iz feri u fero oblik (duadenum). Koliko ce gvožda unetog iz hrane biti iskorišceno zavisi od niza cinioca. hlorovodonicna kiselina želudacnog soka, askorbinska kiselina,pirodoksin pomažu apsorpciju Fe,a velike kolicine fosfora u hrani i fitinska kiselina je otežavaju.
Gvožde se unosi u organizam u vidu dve vrste koje se unose hranom, to su hem Fe I ne hem Fe. Hem Fe se nalazi u mesu I namirnicama životinjskog porekla. Apsorbuje se direktno I njegova iskoristljivost iznosi 20-30%. Na apsorpciju utice kolicina hem Fe u mesu, kolicina Ca u obroku, kao I nacin pripreme (nije poželjna visoka temperatura). Ne hem gvožde se unosi iz povrca, voca, ceralija, leguminoza, semenki I dr. podložno je uticajima uslova u digestivnom traktu, kao I drugim faktorima ishrane. Vitamin A, C, K, kao I Ca pospešuju iskoristljivost ovog oblika gvožda, dok je fosfati smanjuju. Iskoristljivost ne hem Fe iznosi 1-20%.
Gvožde ima nekoliko vitalnih funkcija u organizmu:
-Ulazi u sastav hemoglobin, krvnog pigmenta koji se nalazi u eritrocitima. Hemoglobin je složena belancevina koja se sastoji iz proste belancevine globina I proteticke grupe hema. Fe ulazi u sastav hema, a zadatak hemoglobina je prenošenje O2 od pluca do svih celija I tkiva. Upravoto gvožde iz hema omogucava transport O2.
-Ulazi u sastav mioglobina, u mišicima.
-Ulazi u sastav više enzima koji omogucavaju razlicite oksido reduktivne procese u organizmu.
-Služi za transport elektrona medu celijama.
-Ucestvuje u energetskom metabolizmu u citohromima

MINERALI Gvožde 325

Tiksicnost gvoždja i deficit

Postoji akutna, subakutna, hronicna toksicnost gvožda, hereditirana hemohromatoza I eksecivni unos per os. Najcešce se pominje akutna I hronicna toksicnost.
Akutna toksicnost je retka, I najcešce se javlja medu decom do 6 godina, koja progutaju tablet gvožda namenjene odraslim osobama. Nastaje pri unosu jedne velike doze. Letalna doza gvožda je 200-250 mg/kg telesne mase/dan.
Hronicna toksicnost nastaje pri nagomilavanju Fe u dužem vremenskom period. Ispoljava se kao hemosideroza.
Deficit gvožda je najcešci nutritivni deficit širom sveta. Posledice deficit gvožda su: anemija, smanjena radna sposobnost, oštecena reakcija telesne temperature, smanjena otpornost na infekcije, smanjena intelektualna sposobnost, komplikacije u trudnoci.

Pririodni izvori gvoždja

Gvožde se uglavnom nalazi u namirnicama životinjskog porekla, najviše ga sadrže iznutrice, meso, žumance. Riba sadrži malo gvožda, dok masti ne sadrže gvožde.Od namirnica biljnog porekla najviše ga ima u lisnatom povrcu, leguminozama I žitaricama. Najbolji izvori su spanac, pasulj, orasi, smokve, pšenica. Sadržaj gvožda u 100 g jestivog dela namirnice u mg:
Kravlje mleko 0,1
Riba 1,0-1,5
Jaja 2,8
Meso 1,5-3,5
Iznutrice 4,5-10,0
Voce 0,3-1,0
Lisnato povrce 1,0-4,0
Pšenicno brašno 2,0-3,5
Kukuruzno brašna 3,0
Leguminoze 5,5-8,0

Dnevne potrebe za gvoždem iznose od 15-30 mg.