Hipertenzija     

Hipertenzija je povišen krvni pritisak

Hipertenzija je povišen krvni pritisak. Najcešce su povecani i dijastolni pritisak- iznad 90 mm/Hg, i sistolni krvni pritisak- iznad 140 mm/Hg.
Normalna vrednost krvnog pritiska je 120/80 mm/Hg.
Prema uzroku nastanka hipertenzija može biti primarna i sekundarna. Kod primarne (esencijalne) hipertenzije se u oko 80% slucajeva ne zna uzrok nastanka, dok sekundarna hipertenzija nastaje kao posledica razlicitih obolenja. Npr. renalna hipertenzija nastaje kao posledica bolesti bubrega, endokrina hipertenzija nastaje kao posledica tumora hipofize ili nadbubrežne žlezde, neurogena kao posledica poremecaja centralnog nervnog sistema, jatrogena usled primene raznih terapija, oralnih kontracepiva ili posle ugradnje bajpasa i dr.
Od simptoma, kod mladih ljudi, najcešce se javljaju: poremecaj sna, znojenje, lupanje srca, jutarnje glavobolje. Kod straijih osoba: potiljacne glavobolje, zujanje u ušima, nesvestica, nervoza i krvarenje iz nosa.
Za nastanak hipertenzije postoji genetska predispozicija i mogu delovati razni faktori sredine, kao što su savremeni nacin života, buka, stres, nerviranje. Faktor rizika predstavljaju i godine (starost), kao i nepravilna ishrana. Uzroci vezani za ishranu su gojaznost, uticaj mineralnih materija- posebno natrijuma, a zatim i kalijuma i kalcijuma,povecan unos holesterola, zasicenih masti, ugljenih hidrata i alkohola.
U lecenju hipertenzije veoma važnu ulogu ima higijensko-dijetetski režim, odvikavanje od loših navika i u vecini slucajeva bolesnicima se daje i oralna terapija.
Komplikacije hipertenzije su: akutna hipertenzivna kriza, arteroskleroza, srcana isuficijencija, cerebralne i vaskularne komplikacije.

HIPERTENZIJA Hipertenzija 309
HIPERTENZIJA Hipertenzija 309

Ishrana kod hipertenzije

- Kod hipertenzije je potrebno smanjiti unos natrijuma. On se nalazi u kuhinjskoj soli, u samim namirnicama (mleko, meso, riba, jaja, sirovo povrce, cerealije...) , aditivima, mineralnim vodama i nekim lekovima.
- Prosecno u našoj zemlji se unosi 12-15 grama kuhinjske soli na dan. 10% te soli je u samim namirnicama, 15% sami konzumenti dodaju hrani, a 75% u samoj pripremi hrane.
- Optimalan unos soli je 3-6 grama dnevno.
- Kod hipertenzije unos soli mora biti umeren. Preporucuje se redukcija kuhilnjske soli na 1g/1000 kcal/dnevno.
- Izvor soli: turšije, rasol, kiseli kupus, sušeni suhomesnati proizvodi, instant supe i dr.
- Smanjenje kalijuma i kalcijuma u ishrani dovodi po povecanja krvnog pritiska. Potrebno je da se vodi racuna o odnosu Na:K, a unos kalcijuma je potrebno da bude u okviru preporuka (800-1200 mg/dan).
- Preporuka je da BMI bude manji od 25 kg/m2, odnosno kod gojaznih osoba je potrebna hipokalorijska dijeta, kako bi postigli poželjnu telesnu težinu.
- Unos proteina koji se preporucuje je 1,3 g/kg/TM/dan.
- Biljni proteini smanjuju vrednosti krvnog pritiska. Takode, povoljno deluju i proteini iz ribe, a oni takode smanjuju rizik i od nastanka kardiovaskularnih bolesti.
- Dozvoljeno je korišcenje svih žitarica i njihovih proizvoda (smanjiti dodatak soli, sode bikarbone i praška za pecivo).
- Unos mleka se ogranicava na 2 šolje na dan (oko 400 ml), a punomasni proizvodi i slani sirevi se ne preporucuju. Dozvoljavaju se sasvim posni i mladi sirevi, kao i obrano mleko.
- Meso i ribu je treba pripremati bez dodatka soli. Iznutrice ne bi trebalo koristiti jer sadrže dosta soli. Takode, potrebno je izbaciti korišcenje suhomesnatih proizvoda i instant supa.
- Slanina i svinjska mast se ne preporucuju, vec samo korišcenje biljnih ulja, i eventualno margarini i maslaci bez dodatka soli.
- Svo voce je dozvoljeno, a posebno se preporucuje korišcenje svežeg voca.
- Ne preporucuju se konzervisani proizvodi.
- Šeceri, med i džemovi su dozvoljeni.
- Od zacina, osim soli, potrebno je redukovati i unos gotovih zacina i sosova.
- Potrebno je ograniciti i unos alkohola i napitaka koji sadrže kofein.