Šecerna bolest ishrana     

Diabetes mellitus ili šecerna bolest zbog nedostatka hormona insulina

Diabetes mellitus ili šecerna bolest je hronican poremecaj metabolizma koji karakteriše trajno povišen nivo glukoze u krvi usled delimicnog ili potpunog nedostatka hormona insulina. Taj nedostatak ometa razmenu ugljenih hidrata, masti i belancevina u organizmu, što se ispoljava tipicnim tegobama, a nakon dužeg vremena pogada krvne sudove, nerve i druge organe.
Dijabetes nastaje sa dejstvom i kompleksnim interakcijama razlicitih faktora, pre svega genetskih faktora, faktora spoljne sredine i samog nacina života.
Glavni faktori rizika su: starenje (godine života), naslednost (porodicni kontinuitet), gojaznost andreoidnog tipa, fizicka neaktivnost, dugotrajno stresogeno stanje, neki lekovi i hormoni.
Rani simptomi bolesti su u vezi sa hiperglikemijom (povecani nivo šecera u krvi) i ukljucuju povecanu žed, povecanu glad i povecano mokrenje. Kasnije komplikacije obuhvataju obolenje krvnih sudova, oboljenje perifernih nerava, sklonost ka raznim infekcijama. Dijagnoza dijabetesa se postavlja odredivanjem šecera u krvi.

Najcešce se pominju dva oblika dijabetesa:
- diabetes mellitus tip 1 i
- diabetes mellitus tip 2.
Nova etiološka klasifikacija klinicki manifestovanog dijabetesa predlaže još 2 osnovne kategorije:
- drugi specificni oblici dijabetesa
- gestacijski dijabetes.
DIABETES MELLITUS TIP 1: Ovaj tip šecerne bolesti obicno se javlja kod dece i osoba mladih od 35 godina,oko 15% svih obolelih pripada ovom tipu dijabetesa. Da bi preživeli neophodna je primena insulina (zato se zove i Insulin zavisni Diabetes mellitus ili kako se ranije zvao juvenilni).
DIABETES MELLITUS TIP 2 Predstavlja najcešci oblik dijabetesa. Ovaj oblik bolesti se javlja uglavnom kod osoba starijih od 35 godina. Klinicki se ispoljava blagim pocetkom, pa se uspešno leci dijetoterapijom i oralnim antidijabeticima. Može godinama da progradira i prede u insulin zavistan oblik. Insulin se luci delimicno, ali je biološki manje vredan, pa se pankreas iscrpljuje dejstvom spoljašnjih faktora. Ovaj tip bolesti je dosta uslovljen povecanjem telesne mase, pa se kao terapija bolesti preporucuje redukciona dijeta uz umerenu fizicku aktivnost.

DIJABETES Šecerna bolest ishrana 317
DIJABETES Šecerna bolest ishrana 317

Šecerna bolest ishrana

Lecenje šecerne bolesti vrši se:
- odgovarajucom dijetoterapijom;
- povecanom fizickom aktivnošcu;
- oralnim lekovima koji smanjuju nivo šecera u krvi;
- insulinskom terapijom.
Pravilna ishrana je nezaobilazna, i predstavlja osnovu terapije dijabetes melitusa. Bitna je u lecenju vec obolelih, kao i u prevenciji novih slucajeva. To se prvenstveno odnosi na slucajeve dijabetesa tip 2, koji cini preko 80% svih obolelih.
Ishranom se obezbeduje sposobnost dijabeticara za rad, regulisanje glikemije, prevencija nastanka komplikacija i kvalitet življenja.
Ishrana dijabeticara malo se razlikuje od ishrane zdrave populacije. To je u suštini izbalansirana, uravnotežena i dobro isplanirana ishrana koja se preporucuje i zdravim osobama.
Opšti ciljevi dijetoterapije su:
- obezbedivanje svih hranljivih materija u optimalnim kolicinama;
- obezbedivanje optimalnog energetskog unosa, odnosno podmirivanje potreba organizma kako bi se obavljao rad koji ne zahteva veliku energetsku potrošnju;
- dostizanje i održavanje poželjne, odnosno idealne telesne mase;
- omogucavanje normalnog rasta i razvoja dece i adolescenata;
- uskladivanje preporuka sa ukusom i navikama, kao i sa dostupnosti pojedinih namirnica;
- prilagodavanje dijete posebnim fiziološkim stanjima i terapeutskim zahtevima.
Dijeta mora biti individualna, prilagodena pacijentovom nacinu života i navikama, a posebnu pažnju treba obratiti na stanje kardiovaskularnog sistema. Od posebnog je znacaja da pacijent zaista i prihvati dijetu i shvati njen znacaj.
Dnevni energetski unos po vrstama osnovnih hranljivih materija,u zavisnosti od potreba, stanja organizma i drugih specificnih faktora, je:
- ugljeni hidrati 55-65%;
- belancevine 15-20%;
- masti 15-30%.
Dnevni jelovnik podrazumeva 3 glavna obroka, 2 užine i po potrebi užina pred spavanje, odnosno 5-6 obroka u toku dana. Na taj nacin nece dolaziti do nagomilavanja šecera u krvi, vec ce njegov nivo lagano da oscilira. Preporuceni procentualni unos hrane po obrocima u toku dana iznosi:
dorucak 20-25%;
rucak 30-35%;
vecera 20-25%
užine 15-25%.

U ishrani trba da bude zastupljen raznovrsan izbor namirnica koje u svom sastavu sadrže sve hranljive materije u optimalnim kolicinama. Biraju se namirnice sa niskim glikemijskim indeksom, a svaki vid šecernih koncentrata se izbacuje iz ishrane.
Treba koristiti namirnice koje imaju nizak glikemijski indeks (GI) 0-44 ili namirnice sa srednjim glikemijskim indeksom od 45-54. Namirnice koje imaju visok GI dovode do bržeg skoka glikemije. Vrednosti glikemijskog indeksa nekih namirnica: beli hleb-95, peceni krompir 88, kuvana šargarepa 85, kukuruzne pahuljice 75, pirinac 70, testenine 65, raženi hleb 50, pomorandža 40, jabuka 40, punomasno mleko 34, obrano mleko 28, grejpfrut 25, gljive 15-20, soja 15, jogurt od obranog mleka 14, kajsije 10.
Ciljevi lecenja dijabetes melitusa:
- da se uklone simptomi bolesti;
- da se uspostavi dobra metabolicka kontrola;
- da se sprece i ublaže komplikacije;
- da se bolesnik osposobi za normalan i kvalitetan život.

DIJABETES Šecerna bolest ishrana 317