Proiteini     

Belancevine podela

Belancevine (proteini) su organska jedinjenja koja se sastoje iz ugljenika, kiseonika, vodonika I azota (u manjim kolicinama mogu sadržati sumpor, jod, gvožde, bakar I druge elemente). Svi protein su sastavljeni iz veceg broja aminokiselina. Aminokiseline (AK) koje ulaze u sastav protein su organske kiseline koje sadrže karboksilnu (-COOH) I amino grupu (-NH2).
Belancevine se dele na:
- Proste- sastoje se samo iz aminokiselina;
- Složene- sastoje se iz aminokiseline I nekog drugog jedinjenja (nebelancevinaste supstance), tzv. prosteticke grupe.
- Kao posebna grupa mogu se odvojiti I peptidi koji se sastoje iz malog broja ostataka aminokiselina.
Prosti protein su:
- Albumini- rastvorni su u vodi, I to su I biljni I životinjski proteini.
- Globulini- nerastvorni su u vodi, a rastvaraju se u razblaženom rastvoru neutralnih soli. Vecina enzima, proteinskih hormona I antitela su globulini.
- Prolamini- nerastvorni su u vodi, avecim delom rastvorni u etanolu. To su biljni proteini.
- Globini- sa pigmentima obrazuju hemoglobin I mioglobin.
- Glutelini- biljni protein. Rastvorni su razblaženim kiselinama I alkalijama.
- Albuminoidi- proteini životinjskog porekla. U ovu grupu spadaju keratin (glavni sastojak kose, dlake, noktiju, kože), kolagen (glavni sastojak kostiju, vezivnog tkiva I hrskavice) I elastin (sastojak žutih elasticnih vlakana vezivnog tkiva).

Naziv složene belancevine zavisi od prosteticke grupe, pa tako postoje:
- Fosfoproteini (pored AK sadrže I fosfornu kiselinu);
- Glikoproteini (pored AK sadrže I ugljene hidrate);
- Nukleoproteini (pored AK sadrže I nukleinsku kiselinu);
- Lipoproteini (pored AK sadrže I lipide);
- Hromoproteini (pored AK sadrže I pigment);
- Metaloproteini (pored AK sadrže I metal).

U organizmu se protein razlažu na aminokiseline koje organizam koristi za regeneraciju I izgradnju novih tkiva. Do sada je otkriveno preko 20 aminokiselina. Postoje esencijalne I neesencijalne aminokiseline. Esencijalne AK su veoma bitne , njih organizam ne može da sintetiše I moraju se unositi putem hrane. To su: lizin, treonin, metionin, triptrofan, valin, leucin, izoleucin, fenilalanin, histidin I orginin. Ukoliko je potpuni nedostatak ili nedovoljan unos esencijalnih AK, u organizmu može doci do zaustavljanja sinteze protein.

BELANCEVINE Proiteini 320
BELANCEVINE Proiteini 320

Uloge proteina

Protein su prisutni u svim biološkim procesima, I njihova uloga je mnogostruka. Pre svega, to su gradivne supstance koje ulaze u sastav svih celija.
- osnovni su gradivni materijal celije;
- ucestvuju u izgradnji hormona;
- imaju znacajnu energetsku ulogu;
- kao enzimi katalizuju veliki broj hemijskih reakcija u organizmu;
- u plazmi se nalaze albumin I globulini koji održavaju osmotski pritisak u celijama;
- fibrinogen je belancevina koja ima ulogu u procesima koagulacije krvi;
- ucestvuju u gradi antitela, I imaju ulogu u odbrani od infekcija;
- ucestvuju u regulaciju acidobazne ravnoteže, deluju kao puferi;
- sacinjavaju najvažniji deo celijskog jedra I gena, nosioci su naslednih osobina;
- hemoglobin ima ulogu u prenošenju kiseonika I ugljen-dioksida putem krvi;
- strukturni proteini, npr. kolagen ucestvuje u gradi pojedinih celijskih strukturai organa.

Prirodni izvori i dnevne potrebe

Protein unosimo namirnicama biljnog I životinjskog porekla, I njihov kvalitet se procenjuje na osnovu broja I kolicine esencijalnih aminokiselina. Protein životinjskog porekla sadrže veci broj I kolicinu esencijalnih AK od namirnica biljnog porekla.
Namirnice koje sadrže biološki kompletne proteine su one koje sadrže sve neophodne AK u dovoljnim kolicinama. To su belancevine mleka I jajeta. Takode, u ovu grupu se mogu svrstati I sirevi, kiselomlecni proizvodi, meso, riba I njihovi proizvodi. Najkvalitetniji biljni proteini su protein soje, nekih pecuraka, kvasca I dr.
Namirnice koje sadrže delimicno nepotpune protein su žitarice, mahunasto povrce I jezgrasto voce.

Proteini oslobadaju 17kJ energije ili 4 kcal. 1g proteina= 4 kcal.
Proteini ucestvuju sa 10-14% od dnevnog energetskog unosa. 50% unetih proteina treba da budu animalnog porekla.
Zbog gradivne uloge najvece potrebe za proteinima su kod dece, zbog intezivnog rasta i razvoja. Najvece potrebe imaju organizmi koji intezivno rastu, a sa uzrastom se potrebe za proteinima smanjuju. Za odojcad se preporucuje 2- 2,2 g/ kg TM/ dan. Potrebe za decu od 10 godina su 1,2 g/ kg TM/ dan.
Potrebe kod odraslih: 0,8 g/ kg/ TM/ dan.